Hrana nije samo potreba, već i priča o nama, našim precima i načinu na koji vidimo svet.
Svako jelo nosi u sebi deo istorije, sećanje i vrednosti jedne zajednice.
Na to posebno ukazuje muzejski savetnik Etnografskog muzeja, Miloš Matić, koji smatra da je ishrana jedan od najsloženijih kulturnih sistema.
- Ishrana jeste egzistencijalna aktivnost, ali sve što je prati od načina pripreme, preko običaja za trpezom, do simbolike jela pokazuje da je ona mnogo više od puke potrebe - objašnjava Matić.
On podseća da svaki narod, pa čak i svaka porodica, ima svoj jedinstveni kulinarski svet.
- Raznovrsnost u ishrani nije samo pitanje ukusa. To je i pitanje identiteta. Način na koji jedemo, šta spremamo i šta smatramo ‘našim’ sve to govori o nama i našem mestu u kulturi - dodaje on.
Matić ističe da se na primeru Balkana jasno vidi koliko zajedničkog nasleđa delimo.
- Isti proizvod, poput sira, paprike ili suvog mesa, priprema se u svakoj zemlji na svoj način. To je lepota našeg regiona imamo zajedničke osnove, ali svaka kuhinja ima svoju dušu - kaže Matić.
Govoreći o tradicionalnim namirnicama, Matić napominje da su mnoge od njih nekada bile pitanje preživljavanja, a danas su simbol umeća i nasleđa.
- Na Balkanu se naročito cene namirnice koje mogu dugo da stoje, kiseli kupus, slanina, sir u mehu, zimnica... To su svedoci vremena i mudrosti ljudi koji su znali kako da prežive zimu. Danas nam to deluje jednostavno, ali u sebi krije duboku kulturnu poruku - objašnjava muzejski savetnik Etnografskog muzeja i dodaje da način ishrane često odražava stanje u društvu.
- Kada se menja način na koji jedemo, menja se i način na koji živimo. Brza hrana, manjak vremena za kuvanje, nestanak porodičnih ručkova sve su to znaci savremenog doba - ističe Matić.
- Hranom, u stvari, razgovaramo - dodaje on i zaključuje:
- Njome pokazujemo poštovanje, empatiju, gostoprimstvo. Hrana je način da se prepoznamo među svojima, ali i da se razlikujemo od drugih. Kroz jelo pričamo priču o sebi.
