Prva misija na Mesec sa ljudskom posadom posle više od 50 godina mogla bi da poleti već prve nedelje februara.
Misija Artemis II, koja će trajati desetak dana, mogla bi da odvede astronaute dalje u svemir nego bilo koga do sada.
Njen cilj je da pripremi teren za potencijalno sletanje ljudi na mesečevu površinu prvi put od misija Apolo iz 1960-ih i 1970-ih.
Kad će Artemis II biti lansiran?
NASA je već premestila džinovsku raketu - Svemirski lansirni sistem za Mesec (SLS) - i svemirsku kapsulu Orion, iz Zgrade za sastavljanje vozila (VAB) do lansirne rampe tokom prošlog vikenda.
Sada su inženjeri započeli niz priprema za postavljanje lansirne rampe, kao što je povezivanje opreme za podršku sa zemlje - električni vodovi, kanali za gorivo sa kontrolnim sistemom za životnu sredinu i dotok kriogenskog pogonskog goriva.
Krajem januara, NASA će izvršiti generalnu probu sa punom opremom, što je test pre lansiranja za snabdevanje rakete gorivom.
Ako su svi sistemi funkcionalni, najraniji mogući datum za lansiranje biće petak, 6. februar.
Pored spremnosti rakete, i Mesec mora da bude na pravom mestu, tako da je niz "prozora" za lansiranje odabran u skladu s tim.
U praksi to znači nedelju dana na početku svakog meseca tokom kojih je raketa usmerena u pravom pravcu, a kojih prate tri nedelje kad nema prilika za lansiranje.
Prilike za lansiranje su:
6, 7, 8, 10. i 11. februar
6, 7, 8, 9 i 11. mart i
1, 3, 4, 5. i 6. april
Ko je u posadi Artemisa II i šta će raditi?
Četvoročlanu posadu Artemisa II čine komandir NASA Rid Vajsmen, pilot Viktor Glover, specijalistkinja za misiju Kristina Koh, kao i drugi specijalista misije Džeremi Hansen iz Kanadske svemirske agencije koji će takođe će biti u letelici.
Ova misija podrazumeva prvi let sa posadom za SLS i Orion.
Jednom kad se nađu bezbedno u orbiti, astronauti će testirati kako se drži svemirska letelica Orion.
To će podrazumevati manuelno upravljanje kapsulom u Zemljinoj orbiti radi vežbe upravljanja i usmeravanje svemirske letelice za buduća sletanja na Mesec.
Oni će se potom uputiti do tačke hiljadama kilometara dalje od Meseca kako bi proverili Orionov sistem za održavanje života, propulziju, snagu i navigacione sisteme.
Posada će takođe poslužiti kao medicinski test subjekti, šaljući nazad podatke i slike iz dubokog svemira. Oni će raditi u maloj kabini u bestežinskom stanju.
Nivoi radijacije biće viši nego na Međunarodnoj svemirskoj stanici, koja je u niskoj Zemljinoj orbiti, ali će i dalje biti bezbedni.
Vraćajući se na Zemlju, astronauti će iskusiti drmusavi povratak kroz atmosferu i pad u more na zapadnoj obali Amerike, u Pacifik.
Hoće li Artemis II sleteti na Mesec?
Neće!
Ova misija treba da pripremi teren za sletanje na Mesec astronauta iz misije Artemis III.
NASA kaže da se lansiranje Artemisa III "neće desiti pre 2027. godine".
Međutim, stručnjaci veruju da je najraniji mogući datum 2028.
Konačni izbor svemirske letelice koja će spustiti posadu na mesečevu površinu još nije donet. To će biti ili sletač Starship Space X ili letelica koju je pravio Blue Origin Džefa Bezosa. Takođe,nova svemirska odela koja pravi američka kompanija Axiom još nisu završena.
Kad Artemis III bude konačno poleteo, astronauti će se uputiti na Mesečev južni pol. Potom je cilj da se obezbedi produženo prisustvo ljudi na Mesecu.
Artemis IV i V počeće da grade Gateway, malu svemirsku stanicu koja će kružiti oko Meseca.
To će biti praćeno sa još sletanja na Mesec, spajanje dodatnih delova na Gateway, i novim robotskim roverima koji će raditi na površini.
Više zemalja će učestvovati u omogućavanju da ljudi žive i rade na Mesecu i oko njega na duže vremenske periode.
Kada je bila poslednja misija na Mesec?
Poslednja misija na Mesec sa posadom bila je Apolo 17, koji je sleteo u decembru 1972. i vratio se na Zemlju kasnije istog meseca.
Sve u svemu, na Mesec su putovala 24 astronauta, a njih 12 je hodalo po njegovoj površini, sve tokom programa Apolo.
Amerika je svoj svemirski program ubrzala 1960-ih, prevashodno da bi preduhitrila Sovjetski Savez u uspostavljanju geopolitičke i tehnološke dominacije.
Kad je taj cilj bio postignut, politički entuzijazam i interesovanje javnosti su opali, baš kao i novac za buduće letove na Mesec.
Program Artemis je proistekao iz želje da se ljudi vrate na Mesec, ali ovaj put radi dužeg prisustva zasnovanog na novoj tehnologiji i komercijalnim partnerstvima.
I druge zemlje žele "gore"
Nekoliko drugih zemalja ima ambicije da šalje ljude na Mesec 2030-ih.
Evropski astronauti bi trebalo da se pridruže kasnijim misijama Artemisa, a Japan je takođe rezervisao mesta.
Kina gradi sopstvenu letelicu, planirajući prvo sletanje blizu mesečevog južnog pola do 2030.
Rusija nastavlja da govori o slanju kosmonauta na površinu Meseca i izgradnji male baze negde između 2030. i 2035. Međutim, sankcije, finansijski pritisci i tehnički problemi znače da je taj vremenski raspored izuzetno optimističan.
Indija je takođe izrazila ambiciju da jednog dana vidi vlastite astronaute kako hodaju po površini Meseca. Posle uspeha sletanja Čandrajana 3 blizu lunarnog južnog pola u avgustu 2023, Indijska svemirska agencija je zacrtala sebi cilj slanja astronauta na Mesec do oko 2040. godine.
Bio je to deo njene inicijative da prebaci program svemirskog leta sa ljudima izvan niske Zemljine orbite.
Projekat Artemis je, svakako, više nego običan povratak na Mesec. To je tiha najava novog poglavlja u kojem čovečanstvo uči kako da ne ode "gore" samo da bi tamo stiglo ili pobedilo u trci - već kako da čitavo čovečanstvo ostane i opstane van naše plave krhke planete.
