Majke na društvenim mrežama sve češće zagovaraju čvrst, direktan pristup roditeljstvu, bez mnogo objašnjavanja i popuštanja. Da li takav pristup decu uči važnim životnim lekcijama – ili ih ostavlja usamljene i posramljene?
Pre nekoliko nedelja, video koji je na TikToku objavila Pejdž Karter, majka iz Floride, postao je viralan. U snimku je objasnila da je, zbog lošeg ponašanja na putu do škole, bacila ćerkin iPad kroz prozor automobila. Zatim je snimila kako izlazi da ga pokupi – tablet je, naravno, imao napukao ekran. Video je pregledan skoro pet miliona puta, a komentari su bili puni podrške. Jedan korisnik je napisao: "Učenje FAFO lekcije u ranom uzrastu – vrhunsko roditeljstvo".
Dobrodošli u roditeljski trend koji ne pokazuje znake povlačenja: FAFO – skraćenica od izraza "Fuck around and find out", što bi se, u slobodnijem prevodu, moglo opisati kao: radi šta hoćeš, pa snosi posledice.
U drugom popularnom videu, malo dete objavljuje da će "otići od kuće". Majka mu kaže "važi", zatvara vrata za njim i gasi spoljašnje svetlo. Nedugo zatim, otvara vrata dok dete vrišti i udara, moleći da ga pusti unutra. Video je lajkovan više od milion i po puta. Dete je, kako majka objašnjava, "naučilo značenje FAFO-a".
Od "nežnog roditeljstva" do surove realnosti
Prošlog leta, Wall Street Journal je objavio tekst u kojem najavljuje uspon FAFO roditeljstva i, simbolično, kraj "gentle parenting" pristupa. Nežno roditeljstvo se pojavilo pre desetak godina kao reakcija na autoritarne metode iz ranih 2000-ih – uključujući čuveni "kazneni ćošak" – koje su kasnije optuživane za stvaranje razmaženih mladih ljudi, nespremnih za stvarni život.
Roditelji koji su prihvatili gentle parenting često su govorili o iscrpljenosti: stalno praćenje deteta, objašnjavanje svake odluke, imenovanje svake emocije i beskrajno strpljenje – sve to u mirnom, smirenom tonu.
Otpor prema ovom pristupu, međutim, tinja već neko vreme. „
- Dovoljno je da ceo dan gledate Instagram i videćete kako se ljudi sprdaju s tim - kaže Eli Li, profesorka i direktorka Centra za studije roditeljske kulture na Univerzitetu u Kentu. Kako kaže, roditeljstvo je postalo "preterano intenzivno".
Granice i posledice
Zagovornici FAFO roditeljstva tvrde da decu uče samostalnosti i odgovornosti, kroz suočavanje sa posledicama sopstvenih postupaka – čak i kada su te posledice neprijatne. Kritičari, s druge strane, upozoravaju da se FAFO previše oslanja na strah i poniženje, što može da naruši poverenje između roditelja i deteta.
U praksi, razlika između dva pristupa često nije tako jasna. Pravo gentle parenting vaspitanje podrazumeva granice i posledice, dok FAFO ne mora nužno da znači kažnjavanje. Problem nastaje na društvenim mrežama, gde se nijanse gube, a ekstremi se nagrađuju pažnjom.
- Podržavam ideju da deca iskuse prirodne posledice – recimo, da ne insistiram da obuku jaknu - kaže Merijen Munt, psihološkinja i voditeljka podkasta How Not to Screw Up Your Kids. - Ako ne sklone igračke i neko stane na njih, pa se nešto polomi – to može biti dobra lekcija.
Problem vidi u situacijama kada roditelj potpuno odustaje:
- Kada poruka postane: ‘Ne zanima me, radi šta hoćeš’, tada se gubi uloga roditelja kao vodiča.
Deca ne uče samo iz posledica, već i iz toga kako su odrasli prisutni uz njih dok se te posledice odvijaju.
Zašto su roditelji iscrpljeni
Prema rečima Eme Svanberg, psihološkinje i autorke knjige "Parenting for Humans", gentle parenting je mnoge roditelje doveo do sagorevanja.
- Od njih se očekuje da stalno validiraju, objašnjavaju i smiruju emocije, iako sami to nikada nisu iskusili u sopstvenom detinjstvu, a uz minimalnu društvenu podršku.
FAFO, kaže ona, deluje kao klatno koje se vraća iz preterane popustljivosti ka strožem autoritetu. Posebno je privlačno roditeljima koji su odrasli devedesetih – u okruženju "tvrđe ljubavi" koja im je poznata.
Dodaje i da neki novi roditelji, gledajući stariju decu odgajanu "nežno", zaključuju da metod baš i nije dao sjajne rezultate:
- Imamo sve više anksiozne dece.
Kada FAFO ode predaleko
Opasnost nastaje kada FAFO preraste u emocionalnu distancu.
- Ako poruka postane: ‘Naučićeš na teži način, ja se ne mešam’, dete može internalizovati stid i osećaj napuštenosti - upozorava Svanberg. Rizik nije manjak samostalnosti, već emocionalna izolacija.
Gabi Gonzalez, majka i bivša stručnjakinja za rani razvoj, kaže da ju je FAFO privukao jer podrazumeva "bezbedne, uzrastu primerene posledice". Ako njen trogodišnjak želi da skoči u baru, ona će mu to dozvoliti – čak i ako to znači presvlačenje u autu. Zatim sledi razgovor: "Šta se desilo? Zašto ti je hladno?".
Odrasla je u porodici meksičkih imigranata u Los Anđelesu, u onome što danas prepoznaje kao FAFO stil. Sa 12 godina radila je u porodičnom poslu, a sa 13 naučila da vozi automobil.
- Imala sam podršku roditelja, ali nikada nisam iskusila gentle parenting.
Danas živi u Velikoj Britaniji i primećuje da je FAFO tamo manje zastupljen nego u SAD.
- Ljudi su oprezniji - kaže ona. Ipak, cilj joj je jasan: - Ne želim da odgajam bezobraznu decu. Želim odgovorne, otvorene ljude.
Nije stvar u stilu, već u podršci
Na kraju, kako zaključuje Svanberg, popularnost FAFO roditeljstva ne govori toliko o roditeljima, koliko o sistemu:
- Kada saveti stalno skaču iz krajnosti u krajnost, to je znak da porodice nemaju dovoljno podrške, odmora i zajednice.
FAFO je samo najnoviji trend koji je privukao pažnju interneta. Sledeći će se već pojaviti. Zapravo, već se pojavljuje – zove se Gentle FAFO: roditeljstvo sa posledicama, ali bez ponižavanja i likovanja.
Možda je upravo u toj nijansi – a ne u ekstremima – mesto gde roditeljstvo ponovo može da prodiše.
