Verovatno vam je nekad neko rekao da "slušate svoj stomak". Možda je to bila odluka u deliću sekunde – koji sladoled izabrati, koji stan iznajmiti – ili neki nejasan osećaj koji vas je izvukao iz neprijatne situacije.
Ali da li se zaista nešto dešava u stomaku ili je sve to ipak u glavi?
Zašto to zovemo "osećaj u stomaku"
Metafore su oduvek bile način da opišemo ljudsko iskustvo, a "osećaj u stomaku" je jedna od najrasprostranjenijih. Ono što je počelo kao slikovit opis intuicije s vremenom je postalo deo svakodnevnog jezika i pop-kulture.
Danas govorimo o "instinktivnim reakcijama", "instinktu iz stomaka" ili "osećaju u stomaku" kao da su oduvek postojali. Međutim, ti izrazi su relativno novijeg datuma. Prema rečniku Merriam-Webster, preneseno značenje reči "gut" (stomak) kao emotivnog ili instinktivnog dela ličnosti ozbiljno se ustalilo tek u 20. veku. Izraz "instinktivna reakcija" pojavio se prvi, a ostali su ga brzo sledili.
Iako je reč o metafori, ona se "primila" jer deluje tačno. Telo zaista ume da reaguje – stezanjem, leptirićima u stomaku ili napetošću – kada donosimo odluke. Nauka, međutim, pokazuje da ne odlučuje samo stomak, već mozak koji u pozadini tiho obrađuje informacije.
Kako intuicija zapravo funkcioniše
Bilo da je zovemo instinktom, šestim čulom ili osećajem iz stomaka, psihološki mehanizam intuicije je isti. Ono što doživljavamo kao trenutnu odluku najčešće je rezultat toga što mozak povezuje informacije "iza kulisa".
Intuicija je oblik nesvesnog prepoznavanja obrazaca. Tokom vremena, mozak skladišti iskustva, opažanja i naučene signale, a zatim ih koristi da brzo donosi procene – često pre nego što svesni deo uma stigne da ih obradi. Zato iskusni vatrogasci, šahovski velemajstori ili zdravstveni radnici ponekad donose odluke koje deluju gotovo magično.
To nije puko nagađanje – istraživanja potvrđuju da intuicija postoji. Studija iz 2016. godine, objavljena u časopisu Psychological Science, pokazala je da ljudi mogu da koriste nesvesne informacije kako bi donosili sigurnije i tačnije odluke. U eksperimentu su učesnici bili izloženi emocionalnim slikama, a da toga nisu bili svesni, ali je njihov mozak ipak obradio te signale i iskoristio ih za kasnije izbore.
Rezultati ukazuju na to da mozak – pa čak i telo – može da obrađuje informacije van svesne pažnje, pomažući nam da reagujemo brže i promišljenije. Štaviše, studija je pokazala da se intuicija može naučno meriti i da se vremenom poboljšava. Ipak, ona nije nepogrešiva: njena tačnost zavisi od konteksta, iskustva i poznavanja situacije.
Kada treba verovati instinktu
Samopouzdanje – i određeni nivo stručnosti – ključni su za pouzdanost intuicije. Što više iskustva imaš u nekoj oblasti, to je tvoj "stomak" pouzdaniji: bilo da donosiš odluke na poslu, snalaziš se u poznatim rutinama ili čitaš društvene signale u okruženju koje dobro poznaješ.
Stručnjaci kažu da su instinkti najpouzdaniji kada je okruženje predvidivo i stabilno i kada si imao dovoljno prilika da upoznaš njegove obrasce. Tada se intuicija pretvara iz nejasnog osećaja u pouzdanog vodiča. Barista koji savršeno poznaje aparat za kafu može da oseti kada će se zaglaviti, isto kao što iskusan vozač može da "predoseti" nezgodnu situaciju na putu.
Ipak, osećaj u stomaku nije nepogrešiv. Ako ste skloni anksioznosti ili preteranom razmišljanju, instinkt ponekad može da nadjača činjenice. U tim situacijama vredi zastati i racionalno sagledati stvari – moguće je da "instinkt" samo odražava stres ili brigu, a ne pouzdane signale.
Veza između stomaka i mozga
Glava i srce ponekad žele različite stvari, ali stomak i mozak nisu u sukobu. Ono što zovemo "osećajem u stomaku" često je rezultat stvarne komunikacije između digestivnog sistema i mozga, povezane kroz mrežu poznatu kao osa creva–mozak. Signali iz stomaka putuju putem nerava, poput vagus nerva, povezujući telesne senzacije sa raspoloženjem, stresom i donošenjem odluka. Creva imaju i sopstvenu mrežu neurona – često nazivanu "drugi mozak" – koja je u stalnoj komunikaciji sa glavnim.
Drugim rečima, intuicija može delovati fizički jer u mnogim slučajevima to zaista i jeste.
Zato, sledeći put kada osetite onaj poznati titraj u stomaku, nemojte ga odmah pripisati nervozi. Možda su stomak i mozak samo udružili snage kako bi vam pomogli da donesete odluku.
